Jedan od fokusa istraživanja kojima se dr Nađ Perge trenutno bavi su strukture od dva međusobno zarotirana sloja grafena koji su fizičarima zanimljivi iz više razloga. Prema rečima dr Nađa-Pergea, na prvi pogled bi se moglo očekivati da se ponašaju slično kao jedan sloj, ali to je slučaj samo kada su zarotirani pod uglom većim od pet stepeni. „Međutim, kada su ova dva sloja zarotirana za približno jedan stepen, što je takozvani magičan ugao, ovaj materijal se ponaša potpuno drugačije i može postati superprovodnik, izolator ili običan metal u zavisnosti od broja elektrona u njemu”, objašnjava dr Nađ Perge.

Grupa u kojoj radi dr Nađ-Perge na Kalifornijskom tehnološkom institutu bavi se izučavanjem ovakvih višeslojnih grafenskih struktura, ali i mikroskopijom i merenjem transportnih osobina različitih kvantnih materijala. Ovaj tim postiže zapažene rezultate, pa su tako radovi ovogodišnjeg dobitnika nagrade „Marko Jarić“ u kojima se bavi pomenutim strukturama objavljeni u najprestižnijim svetskim naučnim časopisima kao što su Nature, Science, Nature Physics i Physical Review Letters.

„Svrha mojih istraživanja je unapređivanje našeg razumevanja elektronskih stanja u ovim sistemima“, kaže dr Nađ Perge i naglašava da je potrebno više eksperimenata i nekoliko godina rada da bi se ustanovile osobine materijala. „Posebno mi je drago i interesantno to što smo uspeli da uradimo neke od prvih eksperimenata u ovoj oblasti i u tom smislu dali značajan doprinos u razumevanju osnovnih osobina i superprovodnosti u zarotiranim dvoslojevima grafena“, osvrće se na svoj rad dr Nađ-Perge.

Još pre dolaska na Kalifornijski tehnološki instiut dr Nađ-Perge je postizao zapažene rezultate, a na doktorskim studijama na Tehničkom fakultetu u Delftu bavio se fizikom kvantnih tačaka u poluprovodničkim nanožicama. Nakon doktorata dobio je stipendiju Marija Kiri za postdoktorsko usavršavanje na Univerzitetu u Prinstonu gde je izučavao topološke izolatore i superprovodnike. U toku ovog postodktorskog angažovanja njegovi glavni rezultati bili su vezani za topološka Majorana stanja, a radovi iz tog perioda su objavljeni u časopisu Science i postigli su visoku citiranost.
Istraživanja kojima se danas bavi dobrim delom su motivisana upravo realizacijom topoloških Majorana stanja. „Ova stanja su veoma nestabilna i teško je napraviti eksperiment koji će nedvosmisleno pokazati njihove toploške osobine“, objašnjava dr Nađ-Perge i dodaje da novi superprovodni materijali potencijalno mogu da se iskoriste za realizaciju Majorana stanja.

Dr Stevan Nađ-Perge je završio Matematičku gimnaziju u Beogradu, a osnovne i master studije teorijske fizike na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U toku školovanja i studija osvajao je brojne nagrade. „Neizmerno sam zahvalan svim svojim mentorima, nastavnicima i profesorima koji su uticali na moj razvoj kao fizičara. U tom smislu su institutcije Matematičke gimnazije, Istraživačke stanice Petnica, Instituta za fiziku u Beogradu i Fizičkog fakulteta za mene bile izuzetno važne. Bez tih institucija ne bih bio tu gde sam sada“, zaključuje dr Nađ Perge.

Izvor: IPB