20.01.2022.

Astro fizika

Polarna svetlost kroz prizmu nauke!

Aurora, ili kako se još često naziva – aurora polaris, je specifična manifestacija svetlosti na noćnom nebu. Ona je naročito vidljiva na visokim geografskim širinama, bliže Zemljinim polovima. Auroru možemo opisati kao jedan veliki svetleći vrtlog različitih oblika, iz kojeg često ističu raznobojne plamičaste svetlosti, objašnjava dr Darko Donevski, doktor astrofizike i naučni komunikator.

Aurore su posledica plesa sunčevih čestica i magnetosfere u sudaru sa atomima i molekulima

Nasuprot legendama kojma su se različite kulture koristile kako bi definisale veličanstvenu i neshvatljivu pojavu polarne svetlosti, Donevski nas upućuje u naučna objašnjenja nastanka
Aurora.

Danas, u vreme modernih astronomskih i geofizičkih istraživanja znamo da glavni uzrok aurore nije na Zemlji, već je za nju odgovorna nama najbliža zvezda – Sunce, velika užarena lopta sačinjena od plazme, tj. jonizovanih atoma i molekula. Iako je Sunce od nas udaljeno oko 148 miliiona kilometara, njeni efekti se protežu daleko izvan vidljive površine. Velike oluje na Suncu izbacuju mlaz naelektrisanih solarnih čestica koje se svemirom kreću velikim brzinama od oko 400 km u sekundi. Kada te naelektrisane čestice dođu do Zemljinog magnetnog omotača, magnetosfere, ona ih hvata i obrće kao u brzom okretnom plesu. Čestice koje čine sunčev vetar potom udaraju u atome i molekule u Zemljinoj atmosferi koji bivaju pobuđeni i počinju da emituju svetlost. Pretpostavljam da se mnogi đaci u školama pitaju šta sve mogu da urade majušni elektroni. Eto, ovo je upravo jedan takav primer – elektroni prvo skoče na orbite više energije, dalje od jezgra, zatim se vrate na orbite niže energije i oslobode foton.

Različite boje i oblici Aurora borealis i australis

Polarna svetla na nebu mogu biti različitih boja, od zelene koja se najčešće može ugledati, preko ružičaste i različitih nijansi crvene pa sve do plave. Takođe, oblici konstruisani igrama svetlosti znaju varirati od lučne linije na nebu do valova. Od čega zavisi koje boje će se manifestovati i u kom obliku, predočava sagovornik Danasa.
Koju boju svetlosti aurore ćemo videti zavisi od gasova u atmosferi –  atomski kiseonik daje zelenu, a azot crvenkastu boju. Inače, plamenovi svetlosti koji se poput spirale uvijaju na nebu prate linije Zemljinog magnetnog polja. Do sada su registrovane aurore raznih oblika: od širokog bljeska na horizontu, preko onih u obliku svetlosnog luka, pa do aurore u obliku peščanih dina koje kao da se rasipaju na nebu… Međutim, naučnici još uvek ne znaju baš svaki mehanizam koji stoji iza različitih oblika.

Aurore se emituju i na drugim mestima u svemiru

Ono što Donevski ističe kao interesantno jeste činjenica da Zemlja nije i jedino telo u svemiru na kom se polarna svetlost emituje.

Izvor: Danas